Manastir Celije

Светиње манастира

        Историјат манастира
        Храм св. архангела Михаила и Гаврила
        Светиње манастира
        Ћелије данас
        Како доћи

Икона Св. Архангела,
из 1790. г

Због бурних историјских догађаја који нису поштедели Манастир и његове светиње, од старих црквених вредно-сти мало је тога сачувано:

Остатак једног иконостаса са добро очуваним дверима и престолном ико-ном из 1816. године. Иконостас је радио Јеремија Михаиловић, иконопи-сац из Бајевца.

Икона Сабора св. Архангела, који потиче из 1790, рад Карађорђевог војводе Петра Молера. Ово је најстарија икона у манастиру.

Престолна икона Спаситеља Христа и престолна икона Пресвете Богородице (90x66cm), као и двери Благовести, рад Јеремије Благојевића, иконописца из XVIII века.

Крст
Хаџи-Рувима

Хаџи - Рувимов престолни крст, изрезбарен у дрвету, постављен у метални оквир с постољем; још два мања крста, ручна, сличне израде. Хаџи – Рувимов крст је подељен с обе стране на по шест квадрата и у сваком изрезбарен по један празник Христов.
Од старих сасуда један путир из 1833. године. Од старих одежди један антиминс и једна плаштаница.

Многе старе књиге из манастира Ћелије имале су врло бурну судбину, а многе се и данас налазе на другим местима. У манастиру су остале: Божественаја скрижаљ, Велики Требник, Следовни пслатир, Пентикостариј, Цветни триод, Октоих, Страсно Еванђеље, Св. Писмо Старог Завета на црквенословенском језику, све књиге потичу углавном из XVIII века.

Најстарија књига је Божественаја скрижаљ. То је заправо Новаја скрижаљ руског патријарха Никона из 17, века. Књигу је купио црногорски владика Данило Петровић (1697-1735), када је 1715. био у Русији. То говори најстарији запис ма једној чистој страници после садржаја, који можда потиче из пера самог владике Данила. Није сигурно како је ова књига доспела у манастир, али се претпоставља да се то догодили између 1766. и 1785. године. Међу најстарије књиге спадају и два мала минеја за месец март и новембар. Судећи по начину штампања, врло малом формату и записима, оба минеја потичу најкасније из првих деценија XВИИИ века. Не пише где су штампани, али претпоставља се да су из Венеције.

Октоих, штампан у Москви 1764. године, купљен је за цркву у Севојну 1781. године. Први пут се спомиње у манастирском протоколу из 1849, године. Велики требник је штампан у Русији у другој половини XВИИИ, века, а постао је својина манастира пре 1814. године. Пентикостариј је приложен у манастир Ћелије 1798. године. У манастиру Ћелије налази се још једна књига која има историјску вредност.То је Свето Писмо Старог Завета на црквенословенском језику, које је некада припадало Проти Матеји Ненадовићу.