Због бурних историјских догађаја који нису поштедели Манастир и његове светиње, од старих црквених вредности мало је тога сачувано: Остатак једног иконостаса са добро очуваним дверима и престолном иконом из 1816. године.
Икона Св. Архангела, из 1790. г
Иконостас је радио Јеремија Михаиловић, иконописац из Бајевца. Икона Сабора св. Архангела, који потиче из 1790, рад Карађорђевог војводе Петра Молера. Ово је најстарија икона у манастиру. Престолна икона Спаситеља Христа и престолна икона Пресвете Богородице (90x66cm), као и двери Благовести, рад Јеремије Благојевића, иконописца из XVIII века.
Хаџи – Рувимов престолни крст, изрезбарен у дрвету, постављен у метални оквир с постољем; још два мања крста, ручна, сличне израде. Хаџи – Рувимов крст је подељен с обе стране на по шест квадрата и у сваком изрезбарен по један празник Христов. Од старих сасуда један путир из 1833. године.
Крст Хаџи-Рувима
У манастиру су остале: Божественаја скрижаљ, Велики Требник, Следовни пслатир, Пентикостариј, Цветни триод, Октоих, Страсно Еванђеље, Св. Писмо Старог Завета на црквенословенском језику, све књиге потичу углавном из XVIII века. Најстарија књига је Божественаја скрижаљ. То је заправо Новаја скрижаљ руског патријарха Никона из 17. века.
Књигу је купио црногорски владика Данило Петровић (1697-1735), када је 1715. био у Русији. То говори најстарији запис на једној чистој страници после садржаја, који можда потиче из пера самог владике Данила. Није сигурно како је ова књига доспела у манастир, али се претпоставља да се то догодили између 1766. и 1785. године. Међу најстарије књиге спадају и два мала минеја за месец март и новембар. Судећи по начину штампања, врло малом формату и записима, оба минеја потичу најкасније из првих деценија XВИИИ века. Не пише где су штампани, али претпоставља се да су из Венеције.
Октоих, штампан у Москви 1764. године, купљен је за цркву у Севојну 1781. године. Први пут се спомиње у манастирском протоколу из 1849, године. Велики требник је штампан у Русији у другој половини XVIII, века, а постао је својина манастира пре 1814. године. Пентикостариј је приложен у манастир Ћелије 1798. године. У манастиру Ћелије налази се још једна књига која има историјску вредност.То је Свето Писмо Старог Завета на црквенословенском језику, које је некада припадало Проти Матеји Ненадовићу.
