Неисцрпна ризница Духа и Премудрости, аримандрит др Јустин Поповић, бивши професор Теолошког факултета, који је 1946. године уклоњен са катедре од стране атеистичког режима. Од 1948. до 1979. године био је духовник Манастира стављајући снажан печат личне харизме на манастирски живот. Изузетна љубав и разумевање монахиња према своме Ави омогућила је његово потпуно посвећење списатељском раду.
Отац Јустин је завршио два факултета: теолошки и философски. Говорио је течно четири језика (грчки, руски, немачки и енглески); а у преводу се служио са 11 речника. Поред велике учености посебно треба истаћи Авин испоснички и молитвенички дух. Свакодневно је служио Свету Литургију до саме смрти, молећи се Сладчајшем Исусу за спасење васцелог рода људског.
Свети Ава Јустин Ћелијски: велики теолог, философ, беседник, испосник, молитвеник, прозорљивац – светионик Духа који као сунце светли у тами, светитељ који Истином Христовом просветљује све боготражитељне душе, чији Свети Гроб положен у манастиру Ћелије, представља духовни темељ будућег, још већег значаја Манастира који оправдано носи епитет “бисер у руци Божјој и парче раја на земљи”, који заједно са Лелићем због другог њему равног духовног великана Владике Николаја Лелићког – јесте Духовна престоница српског народа.
Велики углед, захваљујући Оцу Јустину, Манастир има у целом православном свету. Својим наследницима Ава је оставио тестамент да објаве његова дела, с тим да чист приход иде у фонд “Св. Јована Златоустог”, с циљем подизања триолтарног храма у част Светог Саве (централни олтар), Св. Јустина Философа (јужни олтар), Св. Марије Египћанке (северни олтар), и то у манастиру Ћелије, ако буде било могуће.
Рођен на Благовести 1894. године у Врању, Ава Јустин се преселио у рајска насеља на Благовести 1979. године, због чега је на рођењу добио име Благоје – целог живота је благовестио Еванђеље Христово животом, делом и речју. Његови аскетски подвизи, молитве, љубав еванђелска, само су у потпуности Богу знани, а роду православном оставио је обимно, чудесно и богонадахнуто дело теолошког, философског и богослужбеног карактера у обиму од 33 тома, као и 12 томова “Житија Светих”, први пут приређених на српском језику.
Гроб Светог Оца Јустина налази се на јужној страни олтара. По његовој жељи гроб нема другог споменика осим овећег каменог крста и цвећа на хумци.
